biografija
Volare (Milan Volarev) rođen u Splitu 1984. godine, još kao mali dečak interesovao se za mađioničarstvo, prateći televizijski šov Dejvida Koperfilda. Kao tinejdžer odlučuje da i sam postane mađioničar.
Prvi nastup održao je sa nepunih 14 godina, na SPENSU (Novi Sad), u okviru manifestacije "Svet bajki". Nakon toga nastupa na mnogim dečjim festivalima kao što je i "Dečje zmajeve igre". Na tradicionalnom međunarodnom festivalu mađioničara "Magic Vikend" održanom 2001. dodine u Somboru, takmiči se i osvaja prvo mesto u "komičnoj magiji". Bio je gost mnogih popularnih tv emisija kao što su: "Bravo Show" na televiziji "Pink", "Jutarnji program" na "Radio televiziji Srbije", itd.
Od oktobra 2006. do oktobra 2008. godine nastupao je kao zvezda večeri renomiranog kabarea "Kiss" u Novom Sadu. Svojim nastupima oduševio je brojnu publiku u zemlji i inostranstvu. Danas važi za jednog od najmlađih umetnika ove vrste u Evropi.
Moj prvi susret sa čarolijom
Milan Volarev
Najčešće pitanje koje mi ljudi postavljaju glasi: „Kako si postao mađioničar?“ Stoga ću vam ispričati priču o mom prvom susretu sa čarolijom.
Bilo je to veoma davno, imao sam tada pet ili šest godina. Boravak kod tetke u Nemačkoj za mene je tada predstavljalo veoma zanimljivo iskustvo. Svakoga dana imao sam priliku da vidim nešto novo i interesantno. Sa svojim roditeljima obilazio sam zoološke vrtove, muzeje, razna zanimljiva mesta. Ali bilo je dana kada se skoro ništa posebno nije dešavalo. Jednog takvog popodneva dok su ostali ukućani odmarali ja sam ostao budan i igrao se po kući. Kao i svako dete imao sam običaj da istražujem i da diram sve što mi dođe pod ruku. Dok sam tako tumarao po kući, igrajući se sa raznim predmetima, u ruke mi je dopala jedna mala neobična kutijica. Sam Bog zna odkud se tu našla, nisam je viđao ranije. Kutijica je bila crne boje, ukrašena sa zvezdicama, na njoj je bio naslikan mađioničarski šešir i štapić. Iako sam imao svega šest godina znao sam da se radi o nekom čarobnom predmetu. Međutim nisam ni slutio da će ovaj događaj da kreira moj život u potponosti. Držao sam malenu kutijicu u rukama zagledajući je sa svih strana. Nisam mogao znati šta se nalazi u njoj ali me veoma zanimalo. Polako sam je otvorio i ono što sam ugledao unutra bila je jedna mala crvena kockica. „Samo mala obična kockica“ pomislih u sebi. Imao sam ih tada kao klinac na pretek, svako dete ih ima... Međutim kao da mi je neki glas govorio da trebam da zatvorim kutijicu...Tako sam i učinio, svojim malim prstićima zatvorio sam kutiju očekujući da kada je ponovo otvorim da će da se desi neko čudo. Tog momenta nastalo je uzbuđenje u meni, naprosto sam očekivao nešto neverovatno. Bojažljivo sam otvorio kutijicu i ono što sam tada ugledao definitivno me nateralo da poverujem u magiju. Kutijica je, na moje zaprepašćenje, bila prazna! Nisam mogao da verujem svojim očima, kockici nije bilo ni traga, nestala je!
Ne mogu vam opisati osećaj koji sam tada doživeo ali to je onaj divan osećaj kada poverujete u čudo...kada se mašta rasplamsa...kada snovi postaju stvarnost...
Kasnije sam priupitao ukućane odakle se stvorila ta kutijica i čija je. Niko nije znao da mi da odgovor. Jednostavno kao da se stvorila sama od sebe. Da li je to sudbina ili slučajnost ne znam, ali ono što znam je da ću čitavog života pamtiti taj dan kada sam se susreo sa „čarolijom“.
Upravo zbog ovog nesvakidašnjeg iskustva ja danas �elim sa drugima da podelim te divne magične trenutake...trenutke kada se snovi pretvaraju u stvarnost.
